Социјални радник

Јелена Лакић, социјални радник

Jelena Lakić

Рођена 14.07.1982. године у Дрвару (БиХ). Основну и средњу медицинску школу завршила у Београду. Након прве године Факултета политичких наука – смер социјални рад и социјална политика у Београду, даље студирање наставила је у Бањој Луци на Филозофском факултету, смер социјални рад. Дипломирала је на тему „Савремени модели породичне терапије алкохолизма“ 2009. године. Приправнички стаж обавила у Гимназији у Бањој Луци од септембра 2010. године до септембра 2011. године, од када је стално запослена на месту социјалног радника.

У току средње школе обавила праксу у Дому за незбринуту децу у Звечанској, као и на Клиници да децу и омладину Института за ментално здравље у Београду. За време студија обавила стручну праксу у Центру социјални рад у Бањој Луци у периоду од априла до маја 2005. године. Учествовала у пројекту „Старији брат, старија сестра“, с циљем помоћи у социјализицији деце из Дома за незбринуту дјецу „Рада Врањешевић“.

Завршила први, основни степен едукације у трансакционој анализи, а тренутно похађа едукацију из системске породичне терапије.

 

Драги ученици и родитељи!

Зовем се Јелена Лакић. Школске 2010/2011. године постала сам део стручног тима Гимназије, који сада чине педагог, психолог и социјални радник.
Увођење социјалних радника у школе је новина у образовном систему Републике Српске, те осећам потребу да вас подробније упознам са улогом и описом послова школског социјалног радника. Позивам вас на сарадњу, да заједничким снагама радимо на превенцији, идентификовању и благовременом решавању проблема, подизању социјалне свести и што квалитетнијем путовању кроз адолесценцију.

Шта је социјални рад?

Социјални рад је научна дисциплина која се бави тешкоћама у личном и социјалном функционисању појединаца, породица и група и изналажењем одговарајућих метода и техника стручне помоћи, ради превазилажења и решавања истих.
Социјални радник пружа помоћ људима који се нађу у стању социјалне потребе. Дакле, „социјални случај“ није особа (како се често мисли), већ догађај који човеку и породици ствара низ тешкоћа у задовољавању потреба: погоршава услове живота и рада, умањује средства за егзистенцију, смањује шансе за напредовање у животу…
Овако схваћен, социјални случај (незапосленост, болест, инвалидност, смрт члана породице, материнство) је саставни део човека, друштва, тако да се неки могу спречити, одложити или се њихове последице могу ублажити, док се неки случајеви никад не могу у потпуности спречити. Потребно је  нагласити да проблеми на које појединци и породице наилазе у савременом друштву нису искључиво, па ни првенствено материјални. Често се јављају у виду поремећених породичних и интерперсоналних односа, развода, болести зависности, лоше адаптације са основне на средњу школу, адолесцентних криза, неуспешног уклапања у друштво вршњака и осећаја одбачености, смрти блиског члана…  Сходно томе, померају се услуге социјалног рада од материјалне ка психо-социјалној помоћи. Можемо рећи да сваки појединац и породица, могу постати клијент социјалног рада. Идући у сусрет социјалном здрављу, а не поремећају, социјални рад све већу пажњу придаје превенцији и учењу продуктивнијих образаца живљења.

Историјат социјалног рада у школи

 Школске 1906/1907. године школски социјални рад је започео у исто време у Њујорку, Бостону, Хартфорду, Чикагу. Гостујући професор/социјални радник поступао је у својству званичног представника школе који је излазио из школе, да би радио са родитељима и организацијама у заједници. У нордијским земљама, социјални рад у школи разгранао се у периоду од 1940-их до 1970-их година. Током 1960-их година, социјалне службе уведене су у школе у Аргентини, а након тога и у Аустралији, Немачкој, Пољској, Хонг Конгу (1970-их), Северној Кореји (1980-их). Социјални рад у школи новина је у Аустрији, Новом Зеланду, Швајцарској, Саудијској Арабији,  Македонији, Русији, Летонији, Мађарској, Естонији, Албанији.
У Републици Српској, од 2008. године све већи број основних и средњих школа запошљава социјалне раднике, тако да је данас 30-ак социјалних радника запослено у основним и средњим школама.

Улоге школског социјалног радника

Социјални радник помаже ученицима да препознају проблем, реално процене своје могућности и заједничком анализом  дођу до могућих начина превазилажења проблема.
Саветодавни рад социјални радник остварује на иницијативу самог ученика, одељенског старешине, професора или родитеља. Може и самоиницијативно позвати ученика уколико процени да је потребно, као и на захтев директора или других надлежних установа. У зависности од ситуације, контактира и са особама из шире околине које за ученика и његов проблем имају посебан значај.
Не мање важан је превентивни рад, и зато ће социјални радник контактирати и са ученицима који су талентовани, креативни, чланови различитих секција, који исказују афинитет ка волонтеризму, хуманитарном раду и слично.

Неке од најважнијих улога школског социјалног радника су:

  • Идентификовање и континуирано праћење ученика који се налазе у стању социјалне потребе и предузимање одговарајућих мера,
  • рад са ученицима који имају проблеме у породици (поремећени односи родитеља, болести зависности, раздвојеност родитеља, тешке хроничне болести, смрт блиског члана и слично),
  • упознавање наставника и одељенских старешина са социо-економским условима живота и рада појединих ученика, ради адекватног третмана и односа према тим ученицима,
  • сарадња са родитељима у циљу санирања социјалних услова живота и рада ученика,
  • по потреби, одлазак на терен тј. посећивање породица ученика, ради сагледавања услова живота и изналажења начина за превазилажење уочених проблема,
  • испитивање интересовања ученика и у складу са њима организовање тематских предавања, трибина, дискусија и слично,
  • упућивање ученика на правилно коришћење слободног времена, пре свега укључивањем у рад секција и ученичких организација,
  • организовање, унапређивање и подстицање културних и социјално-хуманитарних активности ученика,
  • сарадња са друштвеном средином (са Министарством просвјете и културе, са Републичким педагошким заводом, Центром за социјални рад, Центром за ментално здравље, са невладиним организацијама и удружењима грађана, са осталим основним и средњим школама),
  • аналитичко-истраживачки рад (праћење и анализирање социјалних услова и потреба ученика, израда информација о социјално угроженим ученицима),
  • учешће у раду стручних органа, вођење евиденције и документације о раду.

Можете ме потражити директно или преко одељенских старешина. На крају, али не мање важно, желим да истакнем да је циљ да се повежемо, да с једне стране, проблеме које имамо заједничким снагама решавамо, с друге, да талентованим и креативним ученицима пружимо прилику да се афирмишу, да стварамо такву климу у којој је школа место на којем се сви добро осећамо.

С поштовањем,
Јелена Лакић, социјални радник
Радно време: 8-15h
Телефон: 051/226-351
e-mail: socijalniradnikgimnazija@gmail.com