Директор

Зоран Пејашиновић

Име и презиме: Зоран Пејашиновић

Датум рођења: 20. април 1968. године

Мјесто рођења: Бања Лука

Брачно стање: ожењен, отац једног дјетета.

Zoran Pejašinović

Основну школу завршио у Кукуљама, а средњу Електро-техничку у Бањој Луци 1986. године. Студије историје започео 1991. године у Сарајеву, а наставио сљедеће године на Филозофском факултету у Новом Саду. Дипломски рад из јеврејске историје одбранио јануара 1997. године. Уз мање допуне и рецензије академика Чедомира Попова и др Андрије Раденића, поменути рад објавила је издавачка кућа Ars Libri под насловом Ционистички покрет од Базелске до Балфурове декларације (Београд, 1997).
Од 2000. године са супругом живи и ради у Бањој Луци.
Као плод интересовања за завичајну прошлост објавио је брошуру Петрашин од бронзе (КЗ Васо Пелагић и ЗД ''Змијање'', Бања Лука, 2003). Сљедеће године објавио је књигу Бан Милосављевић. Прича о човјеку који је Бањој Луци обистинио име (НУБРС, Бања Лука, 2004). Истраживање теме и публиковање ове монографије подржали су Град Бања Лука, Министарство просвјете и културе Републике Српске и Ротари клуб Бања Лука. Рецензенти књиге су проф. др Никола Б. Поповић, проф. др Ђорђе Микић и Ранко Рисојевић.
Маја 2009. објавио књигу Бања Лука. Алејама прошлости и садашњости. Водич (Град Бања Лука и AIS – Међународо удружење научних радника Бања Лука); рецензенти књиге су проф. др Ђорђе Микић и проф. др Љиљана Шево. Ријеч је о својеврсном илустрованом културно-историјском водичу, писаном упоредо на српском и енглеском језику, који је крајем сљедеће године доживио и друго, допуњено издање, децембра 2013. године треће, а децембра 2016. и четврто издање и укупни тираж од 9.300 примјерака; у међувремену, на Новосадском сајму туризма 2009. године, ова књига добила је златну медаљу за допринос развоју рецептивног туризма, а 2010. године, приређена је и на брајевом писму, те у форми дигиталне звучне књиге (само на српском језику). 

Магистарски рад под насловом ''Васо Глушац. Живот и дјело'' одбранио 2016. године на Филозофском факултету у Бањој Луци. Ријеч је о биографији једног од најзнаменитијих српских интелектуалаца Босне и Херцеговине из прве половине 20. вијека; Глушац је, поред осталог, био и професор (1905-1912) и директор (1928-1932) бањалучке гимназије.

Рад у Гимназији

У Гимназији Бања Лука је запослен од 2000. године као професор историје. Као одјељенски старјешина, извео је двије генерације ђака. У нашој школи 2001. године основао је и водио Дебатни клуб Castra који је радио три године; у конкуренцији преко 40 других клубова, Castra је двије године за редом (2002. и 2003.), била првак БиХ, те побједник разних такмичења и ТВ серијала. На мјесту директора је од 2009. године, а од децембра 2013. године изабран је у нови, четворогодишњи мандат.

Остали ангажмани

Пејашиновић је од 1997. године сарадник Српског биографског речника Матице српске; у Народној скупштини Републике Српске, био је члан Комисије утврђивање приједлога рјешења у вези са Одлуком Уставног суда Босне и Херцеговине, број У-4/04 (тзв. Комисија за симболе); од 2006. до 2007. обављао је дужност секретара Удружења ''Јасеновац-Доња Градина'', у оквиру кога је радио на организовању IV међународне конференције о Јасеновцу, те у редакцији која је припремила за штампу и издала пет зборника радова са те и претходних конференција; од 2004. године члан је Ротари клуба Бања Лука; организатор је и водитељ Серијала предавања у Музеју Републике Српске (јануар – јун 2007); од 2010. године члан редакције Гласника Удружења архивских радника Републике Српске; од оснивања 2010. године потпредсједник је Матице српске – Друштва чланова Матице српске у Републици Српској; од октобра 2012. члан Одбора Лексикографског одељења Матице српске у Новом Саду.

 

Остали важнији скупови, семинари и конференције

  • Студијско путовање за професоре историје, Данска, 2001.
  • Семинар о писању уџбеника историје, Георг Екарт институт, Брауншвајг, Њемачка, 2003.
  • Округли сто Светислав – Тиса Милосављевић, Бања Лука, 2004.
  • Округли сто о Петру Кочићу, Бања Лука, 2006.
  • Конференција о настави и уџбеницима историје у земљама Југоисточне Европе, Центар за безбједносну политику, Сегедин, Мађарска, 2007.
  • Учесник International Visitors Leadership Program-a, САД, фебруар - март 2012. године

Објављени радови

КЊИГЕ:

  1. Ционистички покрет од Базелске до Балфурове декларације, Ars Libri, Београд, 1997.
  2. Бан Милосављевић. Прича о човјеку који је Бањој Луци обистинио име, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука, 2004.
  3. Доц. др Александар Ђурић, доц. др Љубиша Прерадовић, проф. др Љиљана Шево, Зоран Пејашиновић, Марио Вукић, Приручник за полагање стручног испита за туристичке водиче, (аутор одјељка: Национална историја Босне и Херцеговине и Републике Српске, стр. 15-60), Министарство трговине и туризма – Туристичка организација Републике Српске, Бања Лука, 2006.
  4. Бања Лука. Алејама прошлости и садашњости. Водич, Banja Luka. Boulevards of past and present. A Guide, Град Бања Лука и AIS – Међународно удружење научних радника Бања Лука, Бања Лука, 2009, и друго, допуњено издање, Бања Лука, 2010. године; издање на брајевом писму, Бања Лука, 2010; треће, допуњено издање изашло је децембра 2013. године, а четврто допуњено издање изашло је децембра 2016. године
  5. Ротари клуб Бања Лука 1934-1941. и 1999-2014; Rotary Club Banja Luka 1934-1941 and 1999-2014 (коауторство са Илијом Трнинићем), Бања Лука, 2014.

БРОШУРЕ

  1. Петрашин од бронзе, ЗД ''Змијање'' и КЗ ''Васо Пелагић'', Бања Лука, 2003.
  2. Лакташке бање кроз вијекове, Туристичка организација општине Лакташи, Лакташи, 2007, Туристичка брошура. Коауторство са директором Туристичке организације Лакташи, Драганом Марићем, дипл. гео. туризм.
  3. Гимназија Бања Лука на Тргу историје од 1895. године до 2010. године, Бања Лука, 2010.

ФЕЉТОНИ:

  1. Сто година ционизма (19 наставака),''Дневник'' Нови Сад, 25.11–15.12. 1997.
  2. Албанизација Старе Србије у XIX веку (23 наставака), ''Дневник'', Нови Сад, 25.6-17.7. 1998.
  3.  Седам деценија од подизања споменика Петру Кочићу у Бањој Луци (7 наставака), ''Ослобођење'', Српско Сарајево – Бања Лука, 6. 11- 18. 12. 2002.
  4. Бан Милосављевић – 75 година од доласка Светислава Тисе Милосављевића у Бању Луку (26 наставака), ''Глас Српске'', Бања Лука, 8.11-7.12. 2004.

ЧЛАНЦИ:

  1. Небојша Поповић: Јевреји у Србији 1918-1941, ''Зборник Матице српске за историју'', бр. 57, Нови Сад, 1998, стр. 237-238.
  2. Павле Шозбергер: Јевреји у Војводини, ''Кровови'', бр. 41-43, Сремски Карловци 1998, стр. 121.
  3. Шкриња народног блага. (''Озрен, Возућа и Гостовић – завичајни албум у ријечи и слици'', Свет књиге, Београд, 1998), ''Значења'', бр. 32-33, Добој, децембар 1998, стр. 49-51.
  4. Међуратна прошлост Јевреја у Србији: Небојша Поповић, Јевреји у Србији 1918-1941, ''Кровови'', бр. 41-43, Сремски Карловци 1998, стр. 121-122.
  5. Браћа Руварац у српској истириографији и култури. Нови Сад – Сремска Митровица, 1997, ''Историјски часопис'', Књ. 45-46, ((2000(1998/1999)), стр. 407-412.
  6. Математичари подмлађују Христа, ''Архимед'', бр. 3, Бања Лука, децембар, 2002, стр. 31-34.
  7. Руђер Бошковић (1711-1787) – Оквир за научну биографију, , ''Архимед'', бр. 5, Бања Лука, мај, 2003, стр. 6-15.
  8. Идворски и Змијањац. Прилог биографији Михајла Пупина, ''Архимед'', бр. 5, Бања Лука, мај, 2003, стр. 21.
  9. Тисине бањалучке године, ''Крајишке новине'', Бања Лука, 28.9. 2004, стр. 4-5.
  10. Визионар општег добра, ''Дијаспора – двојезични шведско-српски часопис за културу'', Год. VIII, бр. 46, Södertälje, 2005, стр. 4-5.
  11. Из прошлости града, ''Годишњак 101. генерације бањолучке Гимназије'', Бања Лука, 2005, стр. 5-13.
  12. Преглед прошлости бањолучке Гимназије, ''Годишњак 101. генерације бањолучке Гимназије'', Бања Лука, 2005, стр. 5-13.
  13. Умјетник са три домовине, ''Дијаспора – двојезични шведско-српски часопис за културу'', Год. VIII, бр. 47-48, Södertälje, 2005, стр. 4.
  14. Оквир за биографију бана Милосављевића, Светислав – Тиса Милосављевић, Зборник Округлог стола одржаног у Бањалуци 16. октобра 2004. године, Бања Лука, 2005, стр. 9-35.
  15.  Тиса – горостас из Ниша, ''Отаџбина'', бр. 4-5, Београд, 2006, стр. 49-51.
  16. Кратка хроника Бање Луке, ''Годишњак 103. генерације бањолучке Гимназије'', Бања Лука, 2007, стр. 5-14.
  17. Из прошлости наше гимназије, ''Годишњак 103. генерације бањолучке Гимназије'', Бања Лука, 2007, стр. 15-26.
  18. Међе Кочићевог живота, У: О Кочићу за Кочића (зборник радова), Бања Лука, 2007, стр. 113-122.
  19. Валтер Маношек: Холокауст у Србији. Војна окупациона политика и уништавање Јевреја 1941-1942, ''Зборник Матице српске за историју'', бр. 77-78, Нови Сад, 2008, стр. 254-258.
  20. Бањалучки Нишлија из Београда, Предговор за књигу Светисава Тисе Милосављевића ''Четри српске војводе. Р. Путник, Ж. Мишић, С. Степановић и П. Бојовић'', Бања Лука, 2008, стр. 7-28.
  21. Театар под ореолом Краља Петра. Камичак за мозаик бањолучког позоришта, ''Гласник Удружења архивских радника Републике Српске'', Год. I, бр. 1, Бања Лука, 2009, стр. 367-372.
  22. Антисемитска кампања у листу Време 1940. године, Култура полиса, Год. VI, бр. 11-12, Нови Сад, 2009, стр. 667-676.
  23. Др Васо Глушац. На трагу светог Саве и Петра Кочића, Предговор за књигу Васе Глушца ''Живот Светога Саве'', Бања Лука, 2010, стр. 7-14.
  24. Избор другог бана Врбаске бановине. Камарила против Крајине, ''Гласник Удружења архивских радника Републике Српске'', Год. I, бр. 2, Бања Лука, 2010, стр. 311-316.
  25. Мејданска хроника. Поговор петом издању књиге "Тамо преко Врбаса'' Томе Марића, Бања Лука, 2013, стр. 304-305.
  26. Нишлија Светислав Тиса Милосављевић - ''бањалучки Перикле'', Пешчаник. Часопис за историографију, архивистику и хуманистичке науке, Ниш, 2015, стр. 237-246. 
  27. Одјеци Сарајевског атентата и Јулске кризе у штампи на простору данашње Хрватске, У: Одјеци: Европска штампа о Сарајевском атентату и Јулској кризи, Бања Лука, 2015, стр. 48-77.
  28. Око 40 биографија у Српском биографском речнику.
  29. Рецензије десетак књига.
  30. Неколико десетина чланака у дневним и другим новинама.