Прича о џемперу

Ирци широм свијета већ вијековима 17. марта славе Светог Патрика. О томе како то чине у САД говорио нам је најпозванији могући гост – господин Едвард Галагер, шеф канцеларије Америчке амбасаде у Бањој Луци. Као један од милиона Американаца у чијим венама тече ирска крв,  представио се и као одличан познавалац прошлости своје породице, али и историје његовог, како рече Михајло Чепркало, ''веома приступачног и добро расположеног народа''. Наш гост је подсјетио на живот тог заштитника ирског народа,  о обичајима и историји самог празника, те о његовом утицају на америчку нацију. Осим факата и легенди о том свецу и просвјетитељу, од нашег госта чули смо и веома занимљиву причу о древном ирском обичају по коме је свака рибарска породица плела вунене џемпере са посебном, уникатном мустром, тако да би се, у случају бродолома, по остацима џемпера лако и поуздано могло установити из које је куће дављеник. Имали смо прилике видјети и џемпер са мустром породице Галагер.

На славље 4 милијарде долара

Ђаци су од занимљивог и веома пријатног госта, који је – како је то обичај – дошао са шалом са листовима зелене дјетелине, чули како је Свети Патрик прије више од хијаду и по година одиграо кључну улогу у христијанизацији Ирске, која је све до данашњих дана у окриљу Католичке цркве. Сазнали смо и да су у Америци Светог Патрика почели славити још у 18. вијеку а то су, занимљиво, чинили тамошњи богати протестанти. Данас овог ирског просвјетитеља славе сви Американци, не само они поријеклом са Зеленог острва, па је тако постао заједничко америчко наслијеђе, а да је тако потврђује и чињеница да се за неколико дана у славу Светог Патрика у САД потроше чак четири милијарде долара. Коначно, да поштовање Светог Патрика добија универзални карактер потврђује и чињеница да је и Руска православна црква управо ових дана уврстила овог свеца у свој, православни календар и први пут га и она обиљежила ове године.

На самом крају дружења, г-дин Галагер је научио присутне ђаке да пјевају познату празничну химну ''The Wild Rover''. Гимназијалци су тако, како рече Ана Гогић, ''са одушевљењем пјевали стихове ове пјесме и може се поуздано закључити да је зелено коријење ирске традиције нашло свој пут и до Бањалучке гимназије''. 

З. П.