Обиљежавање стогодишњице од почетка Првог свјетског рата

3:1
Категорија: Гимназија Бања Лука
24. март 2014. године

У Гимназији Бања Лука је 20. марта, поводом обиљежавања стогодишњице од почетка Првог свјетског рата, одржано прикладно предавање о узроцима до тада највећег рата који је човјечанство искусило. Истакнута је порука да се људи који су бранили не само своју земљу, него и нашу будућност, не смију заборавити.

Slika

У Гимназији Бања Лука је 20. марта, поводом обиљежавања стогодишњице од почетка Првог свјетског рата, одржано прикладно предавање о узроцима до тада највећег рата који је човјечанство искусило. У пријатном окружењу школске читаонице, присутни ученици и професори су имали прилику да чују мишљења угледних гостију, а то су овог пута били магистар историјских наука, господин Жељко Вујадиновић и предсједник бањалучког одбора Српског културног и просвјетног друштва „Просвјета“, Јеленко Бојић, као организатор предавања који је одржао и уводну ријеч. Уз њих, учешће на предавању је узео и директор Гимназије, господин Зоран Пејашиновић, професор историје.

На предавању се говорило о узроцима Великог рата, о улози коју је Србија имала у њему и, наравно, о угледним српским личностима и њиховим постигнућима које, како директор Пејашиновић наглашава, „млади нараштаји не смију заборавити“. Господин Жељко Вујадиновић је гимназијалцима предочио политичку и економску слику Европе и важнијих европских сила. У фокусу предавања је било шест европских сила из тадашњег времена: Велика Британија, Аустроугарска монархија, Русија, Италија, Француска и Њемачка, те начин на који су на њих утицале ваневропске државе – САД и Јапан.

Као један од два витална узрока рата, на предавању су истакнути интереси британске армије и флоте, која је диктирала свјетску политику на морима. Јачањем осталих европских и свјетских држава, а поготово Њемачке, ситуација се мијења. Иако је остала сигуран „број један“ на свјетским морима, Британија се упушта у „хладни рат прије хладног рата“ са Њемачком, то јест у својеврсно такмичење у поморском наоружању. Тиме се, као што је рекао магистар Вујадиновић, „погоршавају односи између европских земаља, које се полако дијеле у два супростављена блока“. Други витални узрок представљало је национално питање Аустроугарске, чија је мултинационална структура из дана у дан све више пријетила да се распадне. Како би очувала свој интерни и екстерни суверенитет, Аустроугарска је очајно требала побједу, а атентатом Франца Фердинанда у Сарајеву створила се идеална прилика. Закључујући први дио предавања, Вујадиновић истиче како се Први свјетски рат може најбоље описати не као борба између мноштва држава, него борба за очување тренутне моћи и превласти појединаца.

У другом дијелу предавања присутни су имали прилику да сазнају нешто више о познатим српским војводама Живојину Мишићу, Петру Бојовићу, Радомиру Путнику и Степи Степановићу, те о њиховим постигнућима у одбрани Србије, а све то из оригиналних рукописа и других историјских докумената које је презентовао директор Зоран Пејашиновић. Између много осталих информација и занимљивости, вриједи истакнути поруку коју је директор наше школе упутио ученицима: „Не заборавите Церску битку, не заборавите људе који су бранили не само своју земљу, него и вашу будућност – будите поносни на њих!“

Истина, народ који заборави своју прошлост, нема будућност!

Никола Чавић


По секцијама