МАТУРСКА ЕКСКУРЗИЈА - Седмица и деветка!

14:1
Категорија: Литерарно-новинарска секција „Орфеј“
27. јун 2012. године

О матурској екскурзији се од почетка нашег школовања у Гимназији, говорило са највећим узбуђењем. Онога тренутка када смо рано другог јуна крочили у бус, посадили се на наша мјеста и кренули на дуг, али незабораван пут кроз Италију,Француску и Шпанију , то је узбуђење достигло свој врхунац. На мени је да резимирам нашу екскурзију, надајући се да ће ова кратка прича успјети да некако дочара бар дио онога што смо тамо видјели и доживјели.

Slika

Радост и ишчекивање које смо осјећали, ипак нису спријечили многе да прву ноћ у аутобусу проведу у сну, док су они други, ненавикнути на неудобност аутобуса, углавном нервозно сједили, бројећи сате до зоре. Ко је спавао, а ко не, јасно се видјело сутрадан ујутро када нас је све обасјала свјетлост дана у Венецији. Путовање бродом до тог града остало нам је у нарочито лијепом сјећању. С обзиром на облаке који су нас пратили током нашег пута, Сунце нас је у Венецији прилично затекло и изненадило, али нас није омело у разгледању овог историјског града. Слушали смо о култури и историји Венеције, видјели бројне знаменитости, сликали се на Тргу Светог Марка и остали изненађени тиме како чак и затвор у Венецији изгледа много љепше него половина зграда у Бањој Луци!  Премда нас је туристички водич убјеђивао у то како је немогуће изгубити се у Венецији, и то нам је у једном тренутку пошло за руком. Након одређеног слободног времена, напустили смо овај град, са пријатним утисцима и сликама уских улица, канала, гондола и невјероватне архитектуре.

Наш пут даље нас је водио ка туристичком мјесту у близини Венеције, под именом Лидо ди Јесоло.  Временске прилике су се до тада већ побољшале и то је било и више него довољно да се скоро сви ученици упуте на плажу. Иако смо схватили да италијанско море није ни упола тако чисто, топло и плаво као оно на које смо ми навикли, ипак су сати на плажи протекли у угодном и пријатном дружењу. Изморени од купања, али и од самог пута, у Лиду смо провели једну ноћ у хотелу, доручковали, а потом наставили наш пут ка Француској. 

Још један изузетно дуг и спаран дан протекао је у вожњи кроз италијанске и француске долине, да бисмо у вечерњим часовима стигли у Монако и Монте Карло. Већина ученика, која се до тада није сусретала са таквом раскоши, остала је изненађена и без коментара. Судити о богатству Монака могуће је једино ако се налазите на лицу мјеста, али постоје и неке чињенице које о томе довољно говоре, као на примјер она да почетна цијена таксија у Монаку износи 40 еура! Остали смо запањени грађевинама Монака, али и уредношћу и обиљем цвјетних врста са којима смо се сусрели на улицама.  Са друге стране, Монте Карло остао је упамћен по луксузу и огромним коцкарницама. Након што смо прошли стазом Формуле 1 и тако обрадовали све обожаваоце овог спорта, неки мало храбрији окушали су се и у коцкарници. Ту смо се увјерили да приче о почетничкој срећи и нису баш у потпуности измишљотине, па смо чак и са добицима наставили наш пут, који је резултовао доласком у Шпанију у раним јутарњим часовима. 

Скоро три пуна дана провели смо у мјесту Љорет де Мар, које је широм Шпаније познато као туристичка атракција.  Премда ово мјесто нисмо у први мах доживјело као такво, ипак смо се обрадовали чињеници да ћемо ту провести три дана без икакве селидбе. Море нас је у Шпанији изненадило својом хладноћом, што није спријечило појединце да искористе шансу за купање. За све остале, који нису имали толико смјелости, у оквиру хотела налазио се мањи базен. У Љорету смо дошли у контакт са људима из различитих дијелова свијета. Наше углавном солидно познавање енглеског језика нас није изневјерило, али је у одређеним ситуацијама било бескорисно. Тако смо се споразумјевали на све начине, што је на махове бивало помало и комично. Све три ноћи у Љорету провели смо у оближњој дискотеци, гдје смо чак у једном тренутку разговарали са групом наших вршњака из Њемачке, који су се такође налазили на матурској екскурзији.  Прво вече у Љорету обиљежила је посјета фламенко бару, која је изазвала опште одушевљење шпанском културом, традицијом и менталитетом. Остала два дана у Шпанији протекла су у обиласку Барселоне и њених знаменитости. Поред своје величине, Барселона је позната и по споју традиције и модерних технологија. Наш водич нам је причао о Гаудију, творцу и креатору архитектуре по којој је данас Барселона позната, о његовој чувеној катедрали Сагради Фамилији, огромном парку чији је нацрт сам смислио, те о многим другим обиљежјима Барселоне. Посјетили смо и стадион чувеног градског клуба, отишли на брдо Мон Жуик, одакле се пружа предиван поглед на комплетан град и гдје смо својим фотоапаратима забиљежили велики број успомена, обишли акваријум, шетали главном улицом Рамблом, попили  сок на пијаци Ла Бокерији и тако оставили Барселону иза себе. При самом одласку из Шпаније, свратили смо још и у Музеј Салвадора Далија у његовом родном мјесту. Без обзира на све екстравагантне чињенице које смо до тада чули о овом умјетнику, ипак смо из музеја изашли пуни различитих утисака и чуђења поводом његовог стваралаштва.

Након што смо напустили Шпанију, услиједио је најљепши дио нашег путовања. Пут је обиљежило кретање уз саму Азурну обалу, што нам је омогућило да уживамо у природним љепотама Француске. Током тих неколико дана на екскурзији, и поред редовних оброка које смо имали у хотелима, некако смо највише живјели на сендвичима и грицкалицама. Не знајући ни сами зашто, једни смо друге тјешили тиме „ да ћемо у Француској појести нешто конкретно“. Када смо у Сан Рафаел стигли у касним вечерњим часовима тог дана и схватили да једина продавница у том мјесту ради до 19 часова, а да су сви ресторани већ затворени, наше су лађе у потпуности потонуле.  Захваљујући сналажљивости и досјетљивости појединих, гладни ипак нисмо остали. Ту смо ноћ провели у веома луксузним апартманима, а сутрадан рано ујутро наставили смо обилазак Азурне обале. Констатација да је Француска најљепша од три државе које смо посјетили, потврдила се и у Ници и у Кану. Уживали смо у топлоти и бојама мора, као и сунчаном дану који нас је тамо затекао. Још смо се дуго присјећали Француске и жалили што нисмо имали прилике да ту останемо мало дуже.

Наша посљедња ноћ на екскурзији проведена је у мјесту Бусоленго у Италији. Иако смо се заклињали једни другима како нећемо спавати, умор нас је на крају све савладао и у хотелу је, у једном тренутку, изненада завладала тишина. Након ноћења у том мјесту и доручка, упутили смо се ка посљедњој дестинацији на нашем путовању, граду Верони. Видјели смо велику Арену у Верони и чули застрашујуће приче о гладијаторима и њиховим борбама; обишли сам центар Вероне и на крају дошли до Јулијине куће. Сликали смо се поред Јулијине  статуе, купили понеки сувенир, написали који стих или име на зиду куће, а потом се, већ изморени, вратили у аутобус и кренули назад за Бањалуку.

Посљедњи сати наше екскурзије прошли су уз шалу, музику и пјесму, а забава се није прекидала чак ни на бројним паузама које смо правили у току пута. Атмосфера у аутобусима у потпуности је потиснула исцрпљеност и ми смо, пуни енергије, стигли назад у Бањалуку 10. јуна, гдје су нас чекале наше породице и пријатељи.

Све до самог краја трећег разреда, говорили смо о екскурзији као нечему што се дуго и жељно ишчекује. Сада када је она прошла, сигурно је да ће задуго бити ако не главна, онда једна од наших омиљених тема. Занимљиво је то, што послије свега, не бисмо са сигурношћу знали рећи ни гдје нам је било најбоље, ни шта нас је то највише фасцинирало. Упитате ли, на примјер, мој разред, да наведу само једну ствар која их подсјећа на екскурзију, они ће сигурно рећи „Седмица – деветка!“ или „Фуј, Обраде!“  или нешто слично, ма колико то бесмислено звучало. Све те ситнице, колико год безначајно изгледале, сачињавају прегршт успомена, за које вјерујем да  ћемо сви ми, још дуго времена, носити са собом и чувати у себи.

Текст: Милица Ристић

Фотографија: Тајана Дедић Старовић

По секцијама