Биографско и општељудско у роману Меше Селимовића „Дервиш и смрт“

22:1
Категорија: Литерарна секција ,,Питагора“
2. мај 2012. године

Животна филозофија је представљена као танка нит вјечите борбе љубави и мржње, догме и живота...

Slika

Роман, Меше Селимовића, представља животну игру, неминовни процес који клија у мутној бури страдања. Животна филозофија је представљена као танка нит вјечите борбе љубави и мржње, догме и живота. Ликови у овом роману одбацују одговоре и постављају безброј питања. Њихове несрећне судбине навеле су их на трагање за јединим вриједним, на трагање за смислом у животу. Роман почиње животном причом главног јунака, Ахмеда Нурудина. На папир је пренио ужаснути неред и трагизам испуњен вјечитим укусом људског постојања. Његова исповијест нам је приближила слику једног народа који егзистира под тмурним небом несхваћене земље.

Немоћан је, празан, на губитку је јер му је одузето оно најдраже, одузет му је брат. Буни се против окрутне власти вјечитом потребом за вјером и племенитим напором за добрим. Његову празнину могла је да употпуни једино очева ријеч и топао загрљај. Успио је, али захваљујући лажи. Одлази код кадинице и ужива у посматрању њених руку. Игра руку у њему је изазвала сталну и узбудљиву напетост. Измучен немиром вјечито трага за истином. Сазнавши за судбину свог брата користи злокобна средства у савлађивању противника. Морални и одговорни појединац креће у борбу против механизма власти. Човјека представља као синтезу добра и зла. У њему мржња све више клија. Не жели да бјежи. Човјек великих мисли залутао је у босанску касабу, посто је дио ње. Буни се против свијета зла и насиља, али и даље остаје у њему. Пати, јер човјек није дрво, везаност је његова несрећа. Постоје и они који своје недаће смијештају у кофер и вјечити су путници. Такав је Хасан, Ахмедов пријатељ, који бреме касабе носи у малом коферу и увијек окреће леђа недаћама. Научио је да смијех испуњава његов живот и да зажмири пред вјечитом борбом добра и зла. Хасан тако кроји своју судбину и ствара пут за милином постојања. Ова два пријатеља различито егзистирају и теже ка клици усправности и величине. Били су ослонац један другом, тражили допуну, несигурни у себе. Још једна несигурна особа која испуњава странице овог романа јесте Мула Јусуф. Као дјечак, био је једини Ахмедов пријатељ. Спојила их је несрећна судбина и захваљујући издаји као жица на гитари распукло се њихово пријатељство. У царству влада терор, народ се боји. Босна представља мртви уд царства. Ко год се побуни бива заточен, а ко се стопи са тиранијом постаје још једна хладна оштрица сјечива. Човјек који је некада вјеровао стопио се са тиранијом. Постао је човјек који у себи носи анђела и ђавола, свијетло и  таму. Трагање је престало, остала је само осакаћена и несрећна јединка намучене душе. Чаша је пала на под. Сваки комадић стакла представља смијех и плач, радост и тугу, рађање и умирање.

На крају остаје живот ограниченог сазнања и напорног пута у освајању истине.

Дајана Малетић, IV8

По секцијама