We analyze, we care, we create: GeMUN 2012

15:2
Категорија: Гимназија Бања Лука
5. март 2012. године

Млади људи, приближно истих година, свих боја кожа, различитих нација, у формалним одијелима, заједнички покушавају да дођу до разрјешења глобалних проблема кроз отворене дебате. Управо тако изгледаше атмосфера у Палацо Дукале у Ђенови, гдје се одржавала конференција модела УН-а за младе посљедњих фебруарских сунчаних дана, ове, преступне, године. Распоређени по комитетима, у различитим просторијама са предивним умјетнинама, од којих, једноставно застаје дах, покушавали смо да станемо у ципеле надлежних органа који утичу на, не претјерујем, мир у свијету.

Slika

ГеМУН (GeMUN) представља конференцију која младима широм свијета даје прилику да се боље упознају са функционисањем политике у свијету, али и да се ослободе страха од јавног говорења; да заједничким снагама дођу до креативних и функционалних рјешења на одређене теме и, наравно, да боље утврде знање енглеског језика. „Оно што конференцију ГеМУН чини толико посебном јесте то да, управо ти млади, на којима је у неку руку будућност земаља из којих долазе, упркос разликама у поријеклу, заједнички долазе до рјешења проблема“, рекла је директорица конференције, Дина Костелникова.
 
Делегација Гимназије из Бање Луке имала је част да трећи пут учествује на овој конференцији, уз подршку професорица Жане Стевић и Милијане Шегрт. Нашу делегацију су чинили: Сунчица Пекић, Јелена Стефановска, Анастасија Бакмаз, Дамјана Чавић, Дејан Гвозденац, ученици Програма међународне матуре, и Биљана Милановић, ученица националног програма. Иначе, овој конференцији је присуствовало 700 делегата из свих дијелова свијета.

Били смо распоређени по комитетима, и свако од нас је представљао делегата неке државе, која нас је, игром случаја, запала. (Искрено, ствари би биле исувише лагане да је свако представљао своју отаџбину.) С тим у вези, Анастасија, Дамјана и Јелена су представљале Македонију, Сунчица Нигерију, а Дејан и ја Никарагву. Наш задатак је био да се детаљно упознамо са политиком своје државе тако да је представимо на најбољи начин и, у сарадњи са другим делегатима, нађемо одређене резолуције у зависности од комитета у којем се налазимо.
 
Комитети на конференцији били су сљедећи: Disarmament and International Security Commitee (DISEC), Social Cultural and Humanitarian (SOCHUM), Special Conference Youth (SPECON), Environment Commission (EnvCom), Economic and Social Council (ECOSOC), Mediterranean Conference, Security Council (SC), Legal Committee, Economic and Financial Committee.
 
У првом комитету (DISEC), Анастасија и Дејан, заједно са делегатима широм свијета, покушавали су да нађу резолуцију за сљедеће проблеме: дјеца војници, размјењивање оружје међу младима и тероризам у Латинској Америци. У социјалном, културном и хуманитарном комитету (SOCHUM), који је био најобимнији, Јелена и ја смо, међу осталим делегатима такође, имале задатак да нађемо резолуције о сљедећим проблемима: права на основно образовање, питање националних мањина и дјечија права на породицу. Сунчица је у Савјету безбједности (Security Council), са државама вета и другим чланицама УН-а, расправљала о ситуацијама у Сомалији и Сирији. Дамјана је завршила у Специјалној конференцији (SPECON), па су њене теме биле: унапријеђивање здраствених система широм свијета, борба против глади младих и заустављање насиља над младима. Међутим, без обзира на то што смо се нашли у истим комитетима, свакако смо представљали свако своју државу, тако да је претходно знање и припрема о политици сопствене државе, једноставно било неопходно. Професорице Милијана и Жана су биле ГеМУН директори, тако да су представљале коначан корак у исправљању и одобравању наших резолуција.

Распоред, који је обухватао програм од три дана, од 26. до 28. фебруара, био је врло захтјеван. Први дан смо имали церемонију отварања конференције, и тзв. „лобинг“ у сопственим комитетима. „Лобинг“ је у ствари упознавање са другим делегатима, заједничко необавезно расправљање о темама и писање резолуција, односно разрјешења. Због своје необавезности, мислим да је први дан био свима најдражи, баш због упознавања и размјењивања искустава. (Делегат Босне и Херцеговине нам се, између осталог, првог дана пожалио на компликовану структуру наше државе и немогућност изговарања ентитета!) Већ при крају првог дана је почела формална дебата и завршила се тек на Генералној скупштини, трећег дана. У формалним отвореним дебатама унутар комитета смо расправљали о резолуцијама, и само једна резолуција коју комитет одобри иде на Генералну скупштину, гдје се састајемо са делегатима из других комитета, те још једном расправљамо о датим разрјешењима.
Социјални, културни и хуманитарни комитет је добио достављењо стања кризе у Сирији, те је у складу с тим, имао посебан задатак, више изазов, да нађе разрјешење за кризу у року од два сата. И о томе се расправљало на Генералној скупштини.
Поред захтјевног распореда, у поподневним сатима када бисмо завршавали са дебатама, уживали смо у љепотама Италије, одушевљавали се изгледом и архитектуром Ђенове. Били смо распоређени по италијанским породицама, па смо такође имали прилику да се из прве руке упознамо са животом италијанског народа.

Иако, као што се из приложеног текста види, ова конференција није била нимало лагана, за нас је представљала необично и јединствено искуство. Надамо се да ће Гимназија и даље бити међу школама која учествују на оваквим манифестацијама, на свјетском нивоу. До тада ћемо бригу о уништавању екосистема у Никарагви, изградњи Либије након грађанског рата,  чак и спонзорисање пројеката у чијој смо изради учестововали ове године, барем на неко вријеме, препустити правим надлежним органима Уједињених нација.

Биљана Милановић

По секцијама